Обележена годишњица Центра САНУ и Универзитета у Нишу

Биографија

Twitter

Обележавање четврт века постојања и рада Центра САНУ и Универзитета у Нишу (18. децембар 2000 – 18. децембар 2015. године), прошло у знаку најаве да ће Центар прерасти у Огранак Српске академије наука и уметности .

Ову најаву је дао академик Владимир Костић, председник САНУ, у свом поздравном обраћању на свечаном делу седнице Стручно-научног већа Центра, као једну од најзначајнијих вести које се тичу научнога и уметничкога рада и стваралаштва у овоме делу земље. Наиме, председник САНУ је обавестио присутне, а и ширу јавност, да су Извршни одбор САНУ и Председништво САНУ донели одлуку о покретању поступка за оснивање Огранка САНУ у Нишу, тј. о прерастању садашњега Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу у одговарајући Огранак Академије.

Оснивање Огранка САНУ у Нишу, које подразумева читав низ претходних организационих корака, према општој оцени, представљаће важан историјски датум у развоју САНУ, и један од најзначајнијих подухвата на унапређивању духа науке, истраживања и стваралаштва, као и духа саме Академије, у овоме делу земље. Академик Костић је најавио да ће чланови Матичнога одбора за оснивање Огранка САНУ у Нишу бити: 

• академик Никола Хајдин, пређашњи председник САНУ
• академик Стеван Пилиповић, председник Огранка САНУ у Новоме Саду
• академик Градимир Миловановић, управник Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу
• академик Нинослав Стојадиновић
• проф. др Милорад Митковић, дописни члан САНУ

Поред академика Костића, присутнима су се обратили и проф. др Драган Антић, ректор Универзитета у Нишу, и академик Градимир Миловановић, новоименовани управник Центра. Академик Миловановић је говорио о стању и перспективама научноистраживачкога рада у Центру, а у својим краћим пригодним излагањима др Љубиша Митровић, професор емеритус Универзитета у Нишу, и проф. др Недељко Богдановић, руководилац више дијалектолошких пројеката у Центру, говорили су о научноме и друштвеном значају изучавања глобалних и регионалних миграција и демографских промена, са посебним освртом на југоисточну Србију, односно о значају лексиколошких проучавања говора југоисточне Србије.

У другоме, радном делу седнице решавана су редовна питања из годишњега рада Центра, разматрани и усвајани извештаји о раду Центра у 2015. години, програми рада за 2016. годину, доношене одлуке у вези са предстојећим јавним позивом Министарства просвете, науке и технолошкога развоја Републике Србије, итд.