Успешан млади истраживач у Берлину - алумнус Универзитета у Нишу

Биографија

Twitter

Један од најбољих младих истраживача у Немачкој последњих година  доц. др Драган  Маринковић,  диплому је стекао на  Машинском факултету Универзитета у Нишу.   Поред тога што ради као  научни сарадник и  наставник  Департмана  за прорачун конструкција Института за Механику Техничког Универзитету у Берлину, др  Маринковић је и доцент на   Машинском  факултету  у Нишу.

Током протекле две године добио је две престижне награде:  “Best Presented Paper” на скупу NAFEMS World Congress 2009 на Криту 2010. године, и  “Young Researcher Best Paper” на скупу The 10th International Conference on Computational Structures Technology (CST2010) у Валенсији, као и Посебно признање VDI-a (Удружење Немачких Инжењера) за докторску дисертацију. У Нишу борави  често због обавеза на Машинском факултету. Аутор је преко 70  научних и стручних радова  који су објављени у међународним и домаћим часописима и презентовани на  научним скуповима, радио је  на више од 10  развојних, научно-истраживачких и индустријских пројеката, и објавио је једну научну  монографију.

Поводом  пријема у чланство Алумнија Универзитета у Нишу   др Маринковић je одговорио на неколико питања:

 Који је Ваш мотив да постанете  члан Алумнија Универзитета у Нишу?

 - Велика ми је част и задовољство да будем члан Алумни организације Универзитета са кога сам поникао и на коме сам направио прве кораке у научном и образовном раду. Тешко је имати бољу мотивацију од ове.  

  Које области сте обрађивали у радовима за које сте добили награде  на  Криту и у Валенсији?

 -   Оба рада се односе на област  "Виртуелна стварност", односно реч је о FEM-формулацијама (FEM-метода коначних елемената, тј. код нас МКЕ) које омогућавају интерактивну динамичку симулацију деформабилних тела која трпе велике деформације, при чему је прорачун довољно ефикасан да може да се одвија чак и у реалном времену. Бављење овом облашћу подразумева мулти-дисциплинарни приступ, јер се захтева познавање принципа механике, структурне анализе, нумерике, програмирања компјутерске графике. Развој је рaђен за потребе различитих симулатора виртуелне стварности, нпр. за потребе тренинга лапароскопије у медицини, али је могућа примена знатно шира.
    Награда на Криту је за најбоље презентовани рад. Да таква награда уопште постоји на тој конференцији сазнао сам практично када сам је и добио (добитника награде одређују учесници конференције гласањем  на основу самих презентација). Рад има наслов: "FE-formulations for real-time simulation of large deformations".
   Рад у Валенсији је писан имајући у виду такмичење радова младих научника. Он се бави суштински истом проблематиком и представља знатно шири приступ горе описаној проблематици, већи број FE-фомулација. О награди је одлучивала посебно формирана комисија конференције. Наслов рада гласи: "FE-formulations for fast computation of large and moderately large deformations".

 Колико је тешко бити најбољи млади истраживач у Немачкој?

- Бити најбољи у било чему и било где није ни мало лако, напротив. Сви стремимо томе да будемо што је могуће бољи у ономе што радимо. По томе нас и препознају у неким ширим круговима. Наравно, Немачка, као технолошки и образовно високо развијена замља, подиже стандарде за признавање научног рада, али зато пружа и адекватне услове, пре свега за рад, али и за живот. Нажалост, услед тешке материјалне ситуације услови за рад код нас нису увек идеални. Није довољна јака мотивација, таленат, тежак рад... основни услови треба да постоје, јер без њих није могуће остварити своје пуне капацитете.
Надам се да питање, ипак, не имплицира да бих ја могао да понесем епитет најбољег младог истраживача у Немачкој... Бреме таквог епитета бих тешко могао да понесем. Ваља само искрено стремити томе да се буде што је могуће бољи.

Чиме се  тренутно бавите?

- Тренутно највећи део истраживачког времена посвећујем методи коначних елемената, односно њеном развоју  са циљем примене у савременим областима као сто су:
1) активне конструкције - конструкције које имају биомиметичку способност препознавања онога што се дешава са њима (путем сензора) и пружања одговарајуће реакције са циљем одбране сопственог интегритета, очувања оптималног стања конструкције, брзог смиривања вибрација, итд. (путем актуатора);

2) већ поменутом  виртуелном  стварношћу - FEM-формулацијама  које би омогућиле изузетно брз, ефикасан прорачун деформабилног понашања тела које подразумева велике, тј. нелинеарне деформације, а које би биле применљиве у интерактивним симулацијама (нпр. за портебе различитих типова симулатора).

Да ли  и на који начин можете да допринесете раду и афирмацији   Универзитета у Нишу?

- Настојим на више начина да допринесем и раду и афирмацији Универзитета у Нишу. Пре свега, ту је моје ангажовање  као доцента на Машинском факултету где у току године боравим  по десетак пута. Настојим да моја познанства са немачким професорима искористим да их доведем у Ниш ради  остваривања сарадње у настави и на пројектима. Као резултат тих напора, од јуна прошле године постоји Споразум о сарадњи између Универзитета у Нишу и Техничког Универзитета у Берлину (Департмана за Структурну Анализу), а    од наредне године је планиран  и један ДААД-пројекат у сарадњи Департмана за Структурну Анализу ТУ Берлин и Машинског факултета у Нишу. Такође, тренутно радимо на припремању "Doube Degree System"-а, којим ћемо омогућити студентима мастер студија да део наставе и испита слушају, односно  полажу, на Универзитету у Нишу, а део на Техничком Универзитету у Берлину и да на крају добију дипломе оба универзитета. Као део поменуте сарадње,  професор Manfred Zehn, је већ у два  наврата посећивао Универзитет у Нишу, а новембра ће поново доћи   да одржи  предавање на Машинском факултету.
Од свог  одласка у Немачку свестан сам чињенице да ја овде више не представљам само себе, већ и Универзитет у Нишу, па чак и земљу из које потичем. Те чињенице су само мотив више да се успе у раду и да се на тај начин афирмише и сам Универзитет у Нишу.  

CV  др Драгана Маринковића можете погледати овде.