У организацији Универзитета у Нишу и Иновационог центра Универзитета у Нишу одржана је промоција Инжењеринга паметних производа и услуга. Скуп је отворио проф. др Драгољуб Живковић, а затим је присутне поздравио ректор Универзитета у Нишу проф. др Драган Антић. Ивана Костић, стручни саветник за имплементацију програма и пројеката Фонда за Иновациону делатност Републике Србије изложила је Програм подршке за иновације овог Фонда.
Проф. др Војислав Милтеновић, сарадник на пројекту „Realization of a new measurement system for the monitoring of Pb2+ concentration in water”, који је реализован у Иновационом центру Универзитета у Нишу, говорио је о значају и резултатима овог пројекта. Најпре је вођа пројекта проф. др Марјан Ранђеловић дао приказ истраживања на пројекту, а затим је извршена демонстрација рада Мерног система за мониторинг тешких метала у води. Изведена су три експреимента, где је помоћу сензора и мерног система измерена концентрација олова у води. На основу Уредбе о граничним вредностима емисије загађујућих материја у водама, гранична вредност емисије за олово у отпадним водама износи 0.5mg/l или 2.5 x 10-6 mol/l. Током демонстрације рада мерног система, у првом мерењу добијена је концентрација 1x10-6 mol/l, што је испод прописане граничне вредности. У другом мерењу концентрација је била 1x10-4 mol/l, што указује на опасност да је дошло до неке акцидентне ситуације. У трећем мерењу добијена је концентрација 1x10-2 mol/l што указује на алармантно високу концентрацију олова, која може да изазове катастрофалне последице ако се испусти у природне реципијентне.
Током извођења експеримента је истакнуто да је мерни систем умрежен, тако да резултати мерења могу да се прате онлајн. Поред мониторинга прусуства тешких метала у води, мерни систем преко инсталираних сензора и процесора може да прати стање своје радне исправности (селф-мониторинг), тако да има све параметре паметног производа трећег степена интелигенције. Констатовано је да мерни система може у великој мери да допринесе заштити животне средине.
У својству рецензента, проф. др Зоран Николић је представио публикацију “Инжењеринг паметних производа и услуга” аутора проф. др Војислава Милтеновића и проф. др Драгана Антића. У првом делу публикације приказан је процес настајања производа са акцентом на модуларни принцип градње. Детаљно је изложена улога и значај креативности и иновација у развоју производа са приказом метода које се користе у иновационим активностима. Предуслов за успешну реализацију паметних услуга је увођење интернета ствари, података и услуга у индустријске процесе, као и потпуно овладавање релевантним подручјима као што су семантичке технологије, вештачка интелигенција и дигитално моделирање производа. Изложен је холистички приступ инжењерингу, са приказом метода које се користе у процесу развоја, IT алата, информационих модела и организационе структуре. Дате су основе Индустрије 4.0, преко модела референтне архитектуре RAMI 4.0, као и најважније компоненте света паметних услуга. За инжењеринг паметних производа приказана су два модела, модел системског инжењеринга и нови V-модел. Системски инжењеринг је структуирани, мултидисциплинарни инжењерски приступ техничким системима усмерен ка добијању интердисциплинарног оптимума у одређеном временском оквиру. Нови V-модел базира се на принципу интердисциплинарне архитектуре система, која омогућује синхонизовани развој механичких, електронских и софтверских компоненти уз одговарајућу интеграцију, валидацију и верификацију. У закључку, професор Николић је истакао да су аутори заокружили опширну анализу методологије савременог инжењеринга кога карактеришу висока интердисциплинарност, умреженост, сложеност и хетерогеност.