Универзитет у Нишу је основан 15. јуна 1965. године. Његовим оснивањем заокружује се један значајан, по много чему пионирски, период у новијој историји града који почиње 1960. године формирањем првих нишких факултета под окриљем Универзитета у Београду. Били су то Правно-економски, Медицински и Технички факултет, матице из којих се, у складу са могућностима и захтевима времена, систематски развијала све сложенија и свеобухватнија физиономија Универзитета у Нишу.
Универзитет је у години оснивања имао 234 наставника и сарадника и 10.500 студената. Пораст броја студената, развој нових научних дисциплина, али и све израженије потребе привреде и друштвених делатности, временом су условили реорганизацију постојећих и оснивање нових факултета.
Сталним развојем, Универзитет у Нишу остварује визионарске речи нашег нобеловца, Ива Андрића, изречене на свечаности поводом почетка рада ове високошколске установе:
"
... Као књижевник хтео бих да кажем неколико речи о значају који књижевност и уопште уметност имају у животу сваког народа и човека појединца, па и у вашем.... Желео бих вам.... да не подлегнете старој малограђанској заблуди да такозвани практичан човек треба да иде само за оним 'од чега се живи', то јест за оним што се сматра тобоже једино стварним, а да окрене леђа уметности и лепим вештинама као луксузу и дангуби, као нечем споредном, излишном и нестварном. Никад не треба у то поверовати. Уметност је, напротив, најчистија суштина свих видова нашег стварног живота, која нам помаже да тај живот лакше схватимо и боље проживимо, да га учинимо бар сношљивијим себи и другима. Она је неопходан елеменат у развитку људског духа, у изградњи виших облика друштвеног живота, и непаметно и опасно би било лишити се њене помоћи. То важи свуда и увек. А човеку из нашег данашњег друштва то је потребно још више него што је то био случај са ранијим нараштајима, јер задаци новог живота траже од њега да буде хармоничнија и свестранија личност, а не уски и ускогруди стручњак. А управо тај склад између разума и маште, та равнотежа између задатака и одговорности практичног живота с једне стране и ширине и ведрине духа с друге стране, то је оно што нашем човеку треба да даје нарочито обележје и способност за пун развитак свих стваралачких снага..."
Погледајте још: Ректори и проректори Универзитета у Нишу од 1965. до данас.
